четвртак, 26. април 2012.

Mačke

Mačke

Uvod
Kada kažemo međunarodno priznate vrste rodovskih mačaka mislimo na vrste koje su priznate od FIF-e (Federation Internationale Feline), medjunarodne federacije unutar koje su udruženi svi felinološki savezi. Izložbene mačke su raspoređene prema sličnosti u izgledu i tipu u četiri kategorije u kojima se sude. Tako razlikujemo sledeće kategorije mačaka:
I kategorija - dugodlake mačke gde spadaju: Persian PER (Persijska), Exotic EXO (Egzota) 
II kategorija - poludugodlake mačke: Maine Coon MCO, Norwegian Forest Cat NFO (Norveška šumska mačka), Ragdoll RAG, Socred Birman SBI (Sveta Birmanska), Turkish Angora TUA (Turska Angora), Turkish Van TUV (Turska Van), Siberian Cat SIB (Sibirska), American Curl Longhair ACL, American Curl Shorthair ACS
III kategorija - kratkodlake mačke: Abyssinian ABY (Abesinska), Bengal BEN (Bengalska), Burmilla BML (Burmila), British BRI (Britanska), Burmese BUR (Burmanska), Chartreux CHA (Kartuzijska), Cornish Rex CRX, Devon Rex DRX, German Rex GRX, European EUR (Evropska), Japanese Bobtail JBT (Japanski Bobtail), Korat KOR, Manx MAN, Cymric CYM, Egyptian Mau MAU (Egipatski Mau), Ocicat OCI, Russian Blue RUS (Ruska modra ili Ruska plava), Sokoke SOK, Somali SOM, Sphynx SPH, Kurilean Bobtail Longhair KBL, Kurilean Bobtail Shorthair KBS, Snowshoe SNO.
IV kategorija - sijamske i orjentalne mačke: Siamese SIA (Sijamska), Balinese BAL (Balineska), Oriental Longhair OLH, Oriantel Shorthair OSH, Seychellois Longhair SYL, Seychellois Shorthair SYS.
Raspoloženje mačke ima skoro podjednak uticaj na veličinu njenih zenica kao i količina svetla. Uznemirena ili uplašena mačka imaće širom otvorene zenice dok će recimo ljuta mačka imati sužene zenice. Slušni "aparat" mačke je toliko razvijen da ona može razlikovati dva identična zvučna izvora razmaknuta pola metra na udaljenosti od čak 20 metara! Uho mačke sastoji se od čak 30 mišića (ljudi imaju 6) koji kontrolišu pokrete spoljnjeg uha i koji ga mogu rotirati za 180 stepeni. Mačka tako može čuti zvuk iz svih pravaca bez pomeranja glave. Neobični zvuci i škljocanje vilice mačke koja kroz prozor gleda u pticu ili insekta samo predstavljaju instinktivno ponašanje lovca mesoždera koji plen ubija jakim ugrizima. Brkovi mačkama služe najvise kako bi ocenile da li se mogu provući kroz određeni otvor. Kako nemaju većih (od lobanje) pojedinačnih kostiju u svom telu otvor kroz koji mački prolazi glava je dovoljan i da kroz njega prođe celo njeno telo. Mačke nemaju znojnih žlezda što objašnjava znatno slabiji miris njihovih tela (u poređenju sa na primer psima). Ova činjenica ih, međutim, čini relativno osetljivim na visoke temperature. Mački je u lošim svetlosnim uslovima potrebno 6 puta manje svetla u odnosu na čoveka kako bi jasno videla. Tome doprinosi i posebna membrana Tapetum Lucidum koja se nalazi na obodu rožnjače i koja ima reflektivnu površinu. Ona još jednom odbija primljenu svetlost ka zenici i na taj način povećava upijenu količinu svetlosti. Odbljesak zelenkaste boje koji se može videti na fotografijama mačaka i pasa koje su snimljene uz korišćenje blica predstavlja refleksiju ove opne. Ovaj neželjeni efekat se na fotografijama može izbeći samo korišćenjem difuznog filtera postavljenog između blica i mačke ili izmeštanjem blica što dalje od samog fotoaparata.



Persijska mačka

Najpopularnija i najpoznatija vrsta je nesumnjivo persijska mačka. Uzgaja se gotovo u svim bojama i uzorcima. Poznato je da je persijska mačka uvezena u Evropu 1500 godine. Uvezao ju je Italijanski naučnik Pietro della Valle u Italiju iz Persije. Gotovo ceo vek kasnije Francuz Nicolas de Pereisc uvezao je nove primerke iz Turske.U prvoj polovini 19 veka neki primerci uzgojeni u Italiji tajno su izvezeni u Francusku i Englesku gde su iz ukrštanja Turske angore i persijske mačke dobiveni preci današnjih modernih persijskih mačaka. Uzgajivači su naročitu pažnju posvećivali kvalitetu krzna kao i raznolikosti boja i uzoraka. Ukrštanjem sa turskom angora mačkom poboljšan je kvalitet krzna kod persijske mačke. Tokom svih godina pa sve do današnjih dana uzgajivači su menjali izgled te vrste mačaka. Kad bi pogledali persijsku mačku 70-tih godina i današnju videli bi veliku razliku u obliku glave, nosa i građe tela. Uzgoj persijske mačke sa izložbenim kvalitetom i danas nije lak zadatak jer se od uzgajivača zahteva popriličan trud i znanje. Persijske mačke se tokom godina zbog svojih izrazitih osobina građe tela i kvaliteta krzna, kao i raznolikosti boja koriste u poboljšanju nekih drugih vrsta mačaka. Persijska mačka je vrlo inteligentna, privržena, blage ćudi i često puta deluje zatvoreno i nezainteresovano ali to je zbog toga što pažljivo proučava svoju okolinu pa se tek onda prepusti maženju i druženju. Voli se maziti i igrati. Dobro se slaže sa drugim vrstama mačaka i psima. Zbog njenog dugog i prekrasnog krzna mački treba posvetiti dosta pažnje i njege. Treba je svakodnevno rasčešljavati kako se dlaka ne bi spetljala u čvoriće. Preporučuje se jednom u tri meseca mačku okupati sa šamponom za mačke. Oči persijske mačke često suze i njih treba redovno čistiti i održavati higijenu kako na krznu lica ne bi ostali ružni tragovi. 
Izvod iz standarda 
TELO - srednje veliko do veliko, zbijeno, na niskim jakim nogama, širokih mišićavih prsa i ramena, ravnih leđa, kratkog i snažnog vrata. 
GLAVA - okrugla, masivna, dobro proporcionalna sa širokom glavom, zaobljenog čela, punih obraza i otvorenog izraza. 
NOS - kratak, širok sa jasnim stopom, širokih otvorenih nosnica. Stop je pregib na prelazu nosa u čelo i mora biti smešten između očiju, ne sme biti iznad gornjeg ruba kapka i ispod donjeg ruba kapka. 
BRADA - široka i snažna. Snažni zubi. 
UŠI - malene, zaobljenih špiceva sa bogatim čupercima, razmaknute i nisko smeštene na glavi. 
OČI - velike, okrugle, otvorene , dobro razmaknute, sjajne i izražajne. 
NOGE - kratke, debele, mišićave, snažne, okrugle šape i poželjni su čuperci između prstiju. 
REP - kratak u proporciji sa dužinom tela, kitnjast na kraju lagano zaobljen. 
DLAKA - duga sa gustom podlakom, fine svilene strukture i oko vrata ima bogati okovratnik. 
BOJA - nailazimo je u svim mogućim bojama, kombinacijama uzorka i kombinacijama sa belim. To su primerice: bela, crna, plava, čokoladna, lila, crvena, krem, sve moguće vrste kornjačevina, zadimljene, srebrne i zlatne. Od uzoraka imamo mramorasti,
tigrasti i tačkasti. Od kombinacija sa belim imamo Van, Harlekin i bikolor. 
Van je bela mačka sa dva obojena dela krzna na glavi i repu. Toleriše se po koja obojena tačka na šapama i telu. Harlekin sme imati obojenog od 1 do 1 tela. Bikolor sme imati od 1 do 3 obojenog dela krzna.
Takođe nalazimo mačke sa maskama takozvanim "pointed" mačke. Njima su maska, uši, šape i rep tamnije boje od tela.
Ragdoll (RAG)


Ragdoll na našem jeziku znači krpena lutka. Svoje ime dobila je po tome što se potpuno opušta poput krpene lutke kada je u rukama.
Ova vrsta je uzgojena šezdesetih godina prošlog veka u uzgajivačnici Pennels u SAD-u iz kombinacije nečistokrvne bele persijske mačke, svete birme i burmanske mačke. Priznata je prvi put 1965 godine u SAD-u gdje je postala vrlo omiljena. Godine 1969 je uvezena u Veliku Britaniju iz uzgajivačnice Baker. Godine 1974 je gospodin Baker osnovao međunarodno Ragdoll udruženje a 1985 nalazimo je već u Njemačkoj i Francuskoj.
Od tada sve više raste interes za tu interesantnu rasu a 1992 je priznata od FIFe. Ragdoll je od persijske mačke nasledila snažnu građu tela, miran karkakter kao i izvrsnu prilagodjenost na život u stanu. Od svete birme nasledila je pointed oznake na glavi, nogama i repu. Postoje mnoge priče o ovoj rasi. Rado se prepričava da je majku ragdolla u visokoj skotnosti pregazio auto. Mačka je preživela ali je promenila karater. Postala je veoma mile ćudi a njeno bi se telo opustilo poput krpene lutke kad bi je neko uzeo u ruke. Mačići koje je okotila nasledili su taj karakter. Naravno to je samo bajka. Ragdoll mačke krasi nežnost, mirnoća i neizmerno poverenje u vlasnika. Smatra se da te mačke poseduju visok prag osećaja boli zbog njihovog načina opuštanja. Naravno to nije točno i može biti kobno za mačku. One su itekako osetljive na bol samo su po naravi mirnije, poslušnije i otpornije na stres. Razlog njihove potpune opuštenosti u rukama vlasnika leži u njihovom velikom poverenju u vlasnika a ne u genetskom poremećaju. Ta nežna i elegantna maca voli duštvo i uživa u maženju i češljanju. Znatiželjna je i zanima je sve što se događa oko nje. Priznata je u tri varijante: bikolor, pointed i mitted.
RAGDOLL BIKOLOR
To je dvobojna "pointed" (sijamske oznake) mačka, bele brade, grudi, trbuha, nogu i šapa. Pointed oznake nalazimo na glavi (maska na licu) ušima i repu. Moraju biti dobro ograničene. Preko maske na licu (tačno preko nosa ) mora biti dobro naznačena bela boja u obliku obrnutog slova V. Boja tela je svetlija od boje oznaka sa belim šarama kao kod svake dvobojne mačke.
RAGDOLL POINTED
Boja oznaka mora biti u dobrom kontrastu sa bojom tela koja je nešto svetlija od boje oznaka. Oznake nalazimo na glavi (maska na licu), ušima nogama i repu.
Ne sme imati ništa beloga. 
RAGDOLL MITTED 
Vrlo je interesantna po rasporedu bele boje. Boja tela joj je kao i kod pointed mačke jednobojno telo svetlije od boje oznaka.
Ali ta mačka mora imati potpuno belu bradu, prsa, trbuh i donji deo repa. Takođe, mora na nogama imati bele rukavica a na zadnjim nogama mora imati bele čizmice. Poželjno je još da preko nosa ima belu prugu.
IZVOD IZ STANDARDA
Uopšteno to je velika mačka snažne građe, srednje jake koštane stukture i mišićavog tela.
GLAVA je srednje veličine klinastog oblika sa plitkim delom čela između ušiju. Nos joj u profilu pokazuje lagano zaobljenje u gornjoj trećini. Dobro razvijenih obraza, srednje duge njuške i snažne brade.
OČI su velike i ovalne, intenzivne plave boje.
Što je boja intenzivnija to je bolje. Ne sme biti ni jedne druge boje.
UŠI su srednje velike, široke na bazi, sa zaobljenim vrhovima i široko razmaknute.
TELO je dugo, srednje koštane strukture, mišičavo, jakog kratkog vrata, dubokih prsiju. Odrasla mačka jednako je široka u ramenom pojasu i na zadnjem delu tela. 
NOGE su srednje dužine i čvrste. Zadnje noge su nešto veće od prednjih. Šape su velike, okrugle i kompaktne sa čupercima između prstiju.
REP je dugačak i širi na bazi a sužava se prema vrhu. Mora uvek biti u proprciji sa telom i bogato obrastao dlakom.
KRZNO je poludugodlako, gusto, mekano, svileno i prilegnuto uz telo. Na vratu je nešto duže tako da uramljuje lice. A na licu je takođe nešto kraće. Na telu, leđima i bokovima je duže. Na trbuhu i nogama srednje dužine. Priznate boje su crna (seal), plava, čokoladna i lila.
Ženke su uvek nežnije od mužjaka. Ragdoll mački treba nešto više vremena za svoj potpuni razvitak.
Sveta birmanska (SBI)

 

Jedna od najlepših legendi ispričana o poreklu neke od mačaka je sasvim sigurno o svetoj birmi. U brdima Indokine, tačnije u Burmi, živeli su monasi sa svojim prekrasnim belim mačkama žutih očiju kao čuvari hrama boginje Lao Tsun. Kip boginje imao je zlaćanu haljinu a oči su joj bile prekrasne tamno plave boje. Jednog dana za vreme molitve hram je napadnut i ubijen je vrhovni sveštenik. Njegova duša se preselila u telo njegove verne mačke Shin koja je bila neprestano bila uz njega. Mačka je stavila svoje šape na telo monaha i okrenula se prema boginji. Tada joj je boginja sa smeškom podarila zlaćanu boju njene haljine pa je njeno krzno dobilo žlaćanu boju a oči su poprimile plavu boju kao  boginja. Lice, noge i rep dobile su boju zemlje. Jedino šape na mestima gde su doticale telo monaha ostale se bele kao simbol čistoće. Svi su ostali zaprepašćeni čudom koje se desilo i pogledom mačke Shin koji je izazvao strah i jezu među prisutnima. Monasi su tako lako naterali neprijatelja u beg. Posle nedelju dana Shin je uginula od tuge a sve ostale mačke okupljale su se oko nje i poprimale njen izgled. Legenda kaže: "Jao onome ko ubije takvu mačku jer taj će trpeti najokrutnije muke dok ne umre". Prvi puta su mačke iz hrama Lao Tsun-a donešene početkom dvadesetog veka  u Evropu i to u Francusku a kasnije i u SAD. Najviše zasluga za uzgoj te prekrasne mačke imaju francuzi. Ona je eksperiment francuskih uzgajivača iz okoline Nice. Nastala je ukrštanjem persijske i sijamske mačke i tako je kroz nekoliko generacija dobila svoj današnji izgled. Prvi put je prikazana 1920 godine. A na izložbi 1930 godine u Parizu mužjak seal (crni) oznaka, po imenu Dien d' Arkan bio je zvezda izložbe. Rasa je gotovo nestala za vreme drugog svetskog rata. Posle rata je u uzgoj dodata još persijska mačka Colour point oznaka (sijamskih). Rasa je 1950 godine nazvana Sveta birma (Chat Sacre de Birmanie). Službeno je priznata 1965 i od tada je postala jako popularna. Sveta birma je veoma privlačna mačka. Čudesne je lepote i kretnji, prekrasnog krzna i fascinirajuče boje očiju. Od svojih persijskih predaka nasledila je mirnoću i plahost a od sijamki društvenost. Jako se veže uz svoga gospodara i neizmerno je nesrećna ako ostane duže vreme sama. Prijateljski je raspoložena prema dugim mačkama i psima. Ne trpi usamljenost i indiferentnost. Njen glas je vrlo nežan. Birme su inače takođe vrlo razigrane i živahne mačke kao i dobri lovci. Što se tiče hrane znaju biti vrlo izbirljive ali za to je gotovo uvek kriv vlasnik koji je razmazi. Njihovo krzno je mekano, svilenkasto, gusto, poludugo, kraće na glav a duže prema repu. Na šapama ima potpuno bele rukavice a na tabanima zadnjih nogu bele mamuze u obliku obrnutog slova V. Češljati je treba barem jednom nedeljno ali za vreme linjanja češće. 

IZVOD IZ STANDARDA
Uopšteno to je mačka srednje veličine. 
GLAVA je srednje velika snažne stukture kostiju, lagano zaobljenog čela, punih zaobljenih obraza, srednje dugog nosa koji u profilu izgleda lagano udubljen, snažne brade.
UŠI su poprilično malene sa zaobljenim vrhovima i dosta razmaknute.
OČI blago ovalne tamno plave boje i nije dozvoljena drugu boja.
TELO srednje veliko i nešto duže. Mužjaci su snažnji od ženki.
NOGE su kratke i snažne a šape zaobljene. Na šapama ima karakteristične potpuno bele simetrične rukavice a na tabanima zadnjih nogu bele mamuze u obliku obrnutog slova V. One takođe moraju biti simetrične.
REP je srednje dug i obrastao dužom dlakom tako da izgleda poput perjanice.
KRZNO je dugo do srednjedugo, kraće na licu a na obrazima nešto duže sa bogatim okovratnikom. Prema repu na leđima i bokovima poludugo. Mekano, svilene strukture sa vrlo malo poddlake. Karakteristična je njena boja krzna. Naime ona je colour point mačka ali sa belim rukavicama. Oznake koje nalazimo na maski lica, ušima, nogama i repu moraju biti jedne boje i u dobrom kontrastu sa bojom tela. Boja tela i stomaka je svijetla kao boja ljuske jajeta. A na leđima je kod svih varieteta boja zlatna, takozvana "begie".
Priznate su sve solidne boje sa i bez tabi uzorka.

 Izvor : http://mmance.on.neobee.net/macke.htm    

Нема коментара:

Постави коментар